Ništa
To veče počelo je kao i svako drugo
Priča već odavno ispričana, sa bezbroj aktera u njoj
I, svi zajedno u ničemu, a opet, svi sami, kao i uvek
A, on, isti kao i svi ostali, sam sa svima njima u toj kolotečini realnosti.
Prazno. Crno.
Često sam u svojoj sobi razmišlja
Želi. Čeka.
Čeka da se nesto desi. Čeka sreću, čeka bilo šta.
Nada se. Sanja.
A, onda opet gura sve to pod svoj crni laneni šešir, i nastavlja dalje.
Sa pogledom uprtim u novo ništa.
Te večeri nije ništa cekao.
Te večeri ni sa kim nije pričao.
Te večeri nije nikoga voleo.
Te večeri nikoga nije mrzeo.
Samo je gledao, prazan svet oko sebe
A, opet, toliko pun snova, želja i nadanja
I razočarenja
Nikad...
Onda je prestao i da gleda. Shvatio je da on ustvari ništa ne želi
Shvatio je da je sam. Shvatio je da smo svi sami.
I samo je krenuo. Korak za korakom
Bez cilja, bez namere, i želje
I hodao, dalje
Znajući da nigde nece stići
Ali je i dalje hodao.
I u momentu, lupilo ga je po sred čela
Shvatio je da nema razlika
Shvatio je da je sve jedno
Znao je da je tog momenta mogao sesti na onaj kamen pokraj puta
I ostati tu zauvek
I, ne bi bilo razlike
Bilo bi isto.
A, znao je da TO ne želi.
Znao je da mora da zaboravi.
I znao je sve
I nije znao ništa
Okrenuo se na drugu stranu
I potrčao nazad, ka svom ničemu
Raširenih ruku.
Znajući da ga nikad zagrliti neće.
7 komentara:
Volim kad me kraj iznenadi. :)
Od natuknica, u 20. ožujak 2010 8:40:04
Od medeja7, u 20. ožujak 2010 15:29:16
Od amadeus, u 20. ožujak 2010 18:09:05
Od natuknica, u 20. ožujak 2010 21:48:51
skriviene ljubavi i prekriiva sve životne promašaje
Od Anoniman (Neregistriran), u 21. ožujak 2010 2:13:40
Od Anoniman (Neregistriran), u 27. ožujak 2010 1:43:41
Od Anoniman (Neregistriran), u 30. ožujak 2010 22:07:02
<< Natrag