Abraxas

Juriti snove je put ka samootuđenju.

Ne može se robovati sopstvenoj realnosti. Tvoja realnost je tu, i ona je samo tvoja, manifest tvoje suštine, biti. Ona predstavlja i reflektuje sve ono što jesi. Ne ono što ćes postati i što si mogao biti.

Robuje se snovima. Snovi su tu da te čine nemoćnim. Zato ih nemoj juriti. Oni su tvoje igračke, tu su da dođu i odu. Kada konačno naučis da ih sve pustiš da odu, tada si slobodan.

I ostaje - ništa. I sve. Ti si odveć sve ono što jesi, i što treba da budeš. U tebi leže svi odgovori, na sva pitanja. Duh svih tvojih predaka. Sve ono što je bilo, i što će tek biti.

I, uvek se možeš vratiti onome što je bilo. Uvek možeš oživeti sve ono što ostavljaš iza, ali tek kada naučiš da pustiš konce koji te vezuju za sve ono što je bilo. Ali, ko je još glup da se vraća nazad?

I, zato - zaboravi sve ono što misliš da treba da budeš. Zaboravi sve ono što si mogao biti. To su samo putevi u nova razočaranja.

Jer, tek kad shvatiš da već jesi sve, i da nisi ništa, prvi put si slobodan. Teško je ubiti sebe, tj. ono što misliš da jesi. Ali, "posle prve smrti, nema više smrti".

Svaki čovek u sebi nosi ceo univerzum. Odgovore na sva pitanja. Ali, težak je put samospoznaje. Neki to nazivaju prosvetljenjem, neki smrću ega. Bol spasenja. Boli. Ali, samo jednom.

"Bilo i prošlo. Doći će, i ponovo će otići. Jer, tu je da dođe i ode."

Ideali su samo još jedna od mnogobrojnih samoobmana.

Težiti idealima je isto što i bežati od samoga sebe.

Da sunce nikad ne zalazi, nikad ne bi spoznao noć. Ali, tek kada jednom sagledaš celu sliku, nikada više nećeš moći da je zaboraviš. A, slika je prepuna detalja, boja... Samo... Nisi je naslikao ti. Unapred je naslikana.

I jednom, kada to shvatiš, postao si čovek.

Ali, nemoj dopustiti sebi da utoneš u to "ništa", nemoj dozvoliti da to za tebe bude "ništa". Samo ga prigrli, jer je to tvoje "ništa". I "sve".

I crno i belo.

"I kurva i devica."

A, blagosloveni su oni koji ne znaju.

objavio amadeus u 18. veljača 2010 15:10:12