|
pon - 30.01.2012
Jednom strelcu
Zabranio sam sebi da mislim o tebi.
Proslo je i previse vremena, ti si predaleko, daleko, i od ociju i od srca...
Ali, eto, ponekad, ali samo ponekad, slucajno naletim na neke makarkakve kojekakve tricarije, koje me sete...
Secas li se, Zoe, koliko su dani mirisali drugacije tad? Kako je sunce toplije sijalo... Zime manje hladne, leta manje topla.
Secas li se kada smo bezali u Veliki Grad iz provincije, da ubijemo pocetak koji nije ni postojao? A, potom od toga napravili dogadjaj.
Gledali majmune u zooloskom vrtu, smejali se prolaznicima... Jeli sladoled i lose turske slatkise.
Kako si se sunjala nocu po sobi, trazeci ono osuseno parce jabuke, kako bi utolila glad, da ne bi sisla niz stepenice i probudila moju mamu.
Nasao sam kutiju. U njoj tvoji crtezi, pramen tvoje kose, i neka mala blesava "indijanska" krema za "strelce", na koju eto, sada, sve mirise.
Pisma... Slike.
I velika crvena sveska... ONA sveska... Ona koju nikada nisi htela da mi das. Ona koju nikada nisi zelela da zavrsis.
A, nisi je ni zavrsila. Ali, eto, ostala je nezavrsena, jer se sve ostalo zavrsilo pre nje.
"Nikad te niko nece voleti kao ja, i niko nece svo svoje slobodno vreme provoditi misleci o tebi."
Ne smem da je citam.
Ne mogu da je citam.
Vise te ne volim.
Ali me secanje boli.
Boli.
Ne zelim da je citam.
A, beli zeka i plavi meda vise ne mirisu na tebe.
A ja se samo nadam da, ipak, nismo promasili zivot.
Nadam se da si srecna, tamo gde si.
Nikad te necu pominjati.
Necu ti pisati pesme.
Necu traziti tebe u drugima, jer si mi i jedna TI bila previse.
Samo, nikada necu znati...
Da li bi bilo drugacije da smo se upoznali sad?
Ma ne...
Ne tuguj, ne ježi se u ovu zimu na minule stihove...taj fragmenat tvoje minule prošlosti ne vrijedi slamanje srca u sadašnjosti.
Ma, znam...
Djavo me terao da krenem sa velikim spremanjem plakara...
No... Cist pocetak za cistim pocetkom. Sve sami poceci.
Svakako, bolje 1000 pocetaka, nego jedan kraj.
bude bolje, bude... vjeruj mi...
a svremenom uvijek postaje bolje..
Govoriš kako nećeš pričati o njoj niti misliti.. a u cijeloj pjesmi je spominješ :)))))
Ma ne...
Čudno..Slika je odlična!
Nećeš pisati o njoj???? A što si sada molim te učinio????
Ti,ona,tebi,njoj,ovo ono ... bla bla ... Ma opusti se čovjeće,piši o njoj,izbacuj svoju tugu,bol,van bolje nego da te guši u dubini duše,spominji njeno ime koliko želiš,čini to,ne gledaj što će drugi reći,olakšat ćeš sebi ...
Zabranio si sam sebi, ali ti to baš i ne uspijeva...
Istina baš ti i ne uspijeva...cijelo vrijeme misliš na nju...
:DDD
Super :)
ned - 15.05.2011
beton
o, skloni mi se s puta
ti
sto ne znas koliko je tesko zaboraviti zaborav
ptico crna
sto trzas u kandzama
belih vragova
sto nose misao u nepovrat
idi, odlazi
ostavi me sa vecnoscu
jer za bolje nisam stvoren
ti sto ne cujes zvuk
taj gvozdeni zvuk
sto gusi boje
ovog nebeskog svoda
ostavi me, cuti
ne podsecaj me na kraj...
kad umru vecni
i ostane beskraj
tad cemo znati
od cega smo satkani
jer niko od nas nije srecan
jer niko od nas ne zeli da zna
......... :)
uto - 26.04.2011
Cheers, darlin'
Sv. Imbecil se popeo na planinu, da bi shvatio da je imbecil na planini.
Boli.
Kao pre.
A, mislio sam da vise ne umem.
Mislio sam da sebi necu dozvoliti.
U gomili lako dobijenih bitki, uvek naidje ona jedna, ona koju vredi voditi, ona koju vredi dobiti, i ona koja ostane izgubljena.
Dao sam ti maslacak.
A sad cu ti dati i jedan crveni kliker
Da plavi ne bude sam
Jer ovde
Najgore je biti rasparen
Cheers, darlin'
Proci ce me.
Kada cu vec jednom nauciti?
Da.
pet - 14.01.2011
krc
Pijan od proleca
S nozdrvama punim paperja
Ostavio sam sve karike
I osetio med ispod koze
Ne trebas mi
Ne trebam ti
Danas.
samozavaravanje, danas
ned - 09.01.2011
Providjenje
Mirisala je na detinjstvo. Mirisala je na snove.
Mirisala je na mene dok sam bio ja.
postoji još neki trag... postoji...:)))
pet - 07.01.2011
Tajanstveni stranac
Ja sam te stvorio. Dao sam ti sve tvoje vrline, stvorio sam sve tvoje mane. Napravio sam te savrsenom. E, sad, ostaje pitanje, za koga sam te stvorio, ako za sebe nisam, a samo ja postojim u svetu koji sam za sebe napravio.
možda je dovoljno da si je stvorio za nju...?
Čekaj pa ćeš saznati, svi su stvoreni za nekoga. :)
mudro zboris:))
možda ni ti ne postojiš ili te možda ona nije stvorila za sebe...
pet - 19.03.2010
Ništa
To veče počelo je kao i svako drugo
Priča već odavno ispričana, sa bezbroj aktera u njoj
I, svi zajedno u ničemu, a opet, svi sami, kao i uvek
A, on, isti kao i svi ostali, sam sa svima njima u toj kolotečini realnosti.
Prazno. Crno.
Često sam u svojoj sobi razmišlja
Želi. Čeka.
Čeka da se nesto desi. Čeka sreću, čeka bilo šta.
Nada se. Sanja.
A, onda opet gura sve to pod svoj crni laneni šešir, i nastavlja dalje.
Sa pogledom uprtim u novo ništa.
Te večeri nije ništa cekao.
Te večeri ni sa kim nije pričao.
Te večeri nije nikoga voleo.
Te večeri nikoga nije mrzeo.
Samo je gledao, prazan svet oko sebe
A, opet, toliko pun snova, želja i nadanja
I razočarenja
Nikad...
Onda je prestao i da gleda. Shvatio je da on ustvari ništa ne želi
Shvatio je da je sam. Shvatio je da smo svi sami.
I samo je krenuo. Korak za korakom
Bez cilja, bez namere, i želje
I hodao, dalje
Znajući da nigde nece stići
Ali je i dalje hodao.
I u momentu, lupilo ga je po sred čela
Shvatio je da nema razlika
Shvatio je da je sve jedno
Znao je da je tog momenta mogao sesti na onaj kamen pokraj puta
I ostati tu zauvek
I, ne bi bilo razlike
Bilo bi isto.
A, znao je da TO ne želi.
Znao je da mora da zaboravi.
I znao je sve
I nije znao ništa
Okrenuo se na drugu stranu
I potrčao nazad, ka svom ničemu
Raširenih ruku.
Znajući da ga nikad zagrliti neće.
Kako lijepo!
Volim kad me kraj iznenadi. :)
da, lijepo... Ništa koje je kroz ove riječi postalo Nešto...:)))
Skoro hepi-end, zar ne? :)
Pa da! ;)
No, za mene je hepi-end prava bajka, nedostižna čarolija.Hepi-end je iskren, čist... Smiruje valove promišljanja koji su do njega doveli, razbuktava
skriviene ljubavi i prekriiva sve životne promašaje
Definitivno favorit.:)
+
čet - 18.02.2010
Abraxas
Juriti snove je put ka samootuđenju.
Ne može se robovati sopstvenoj realnosti. Tvoja realnost je tu, i ona je samo tvoja, manifest tvoje suštine, biti. Ona predstavlja i reflektuje sve ono što jesi. Ne ono što ćes postati i što si mogao biti.
Robuje se snovima. Snovi su tu da te čine nemoćnim. Zato ih nemoj juriti. Oni su tvoje igračke, tu su da dođu i odu. Kada konačno naučis da ih sve pustiš da odu, tada si slobodan.
I ostaje - ništa. I sve. Ti si odveć sve ono što jesi, i što treba da budeš. U tebi leže svi odgovori, na sva pitanja. Duh svih tvojih predaka. Sve ono što je bilo, i što će tek biti.
I, uvek se možeš vratiti onome što je bilo. Uvek možeš oživeti sve ono što ostavljaš iza, ali tek kada naučiš da pustiš konce koji te vezuju za sve ono što je bilo. Ali, ko je još glup da se vraća nazad?
I, zato - zaboravi sve ono što misliš da treba da budeš. Zaboravi sve ono što si mogao biti. To su samo putevi u nova razočaranja.
Jer, tek kad shvatiš da već jesi sve, i da nisi ništa, prvi put si slobodan. Teško je ubiti sebe, tj. ono što misliš da jesi. Ali, "posle prve smrti, nema više smrti".
Svaki čovek u sebi nosi ceo univerzum. Odgovore na sva pitanja. Ali, težak je put samospoznaje. Neki to nazivaju prosvetljenjem, neki smrću ega. Bol spasenja. Boli. Ali, samo jednom.
"Bilo i prošlo. Doći će, i ponovo će otići. Jer, tu je da dođe i ode."
Ideali su samo još jedna od mnogobrojnih samoobmana.
Težiti idealima je isto što i bežati od samoga sebe.
Da sunce nikad ne zalazi, nikad ne bi spoznao noć. Ali, tek kada jednom sagledaš celu sliku, nikada više nećeš moći da je zaboraviš. A, slika je prepuna detalja, boja... Samo... Nisi je naslikao ti. Unapred je naslikana.
I jednom, kada to shvatiš, postao si čovek.
Ali, nemoj dopustiti sebi da utoneš u to "ništa", nemoj dozvoliti da to za tebe bude "ništa". Samo ga prigrli, jer je to tvoje "ništa". I "sve".
I crno i belo.
"I kurva i devica."
A, blagosloveni su oni koji ne znaju.
Sviđa mi se. :)
odlično je, dapače
oni koji ne znaju...nekada lupam glavom od zid i poželim biti glupa...onda se sjetim...evolucije i toga da se nakon ovoga žvota više ne moram vraćati na ovaj svijet...ali da bi uživali u zalasku i izlasku sunca na zemlji moramo biti i pod gravitacijom -
ne tapkaš u mjestu putniče, sve je ništa i ništa je sve i nećeš poludjeti...uzmi ključ za nova vrata
uto - 16.02.2010
Svi smo Bog
Neka danas nestanu sve puske, svi pistolji, i svo oruzje ovoga sveta.
I, neka danas slave "njihovo" cudo.
Neka sutra nestanu sve crkve.
I, neka sutra slave Boga.
Svi smo Bog.
pon - 15.02.2010
Sretenje
Sretenje...
Leto i zima, crno i belo, toplo i hladno. Novi početak, za svakog ko ga želi.
"Kraj je zimskog sna, a java počinje..."
40 dana od božića... danas.
Super blog.. Navrati nekad. <3
I ništa pametno mi se ne dogadja
|
